Прошлогодишњом реконструкцијом платоа испред Градске куће, почело је уређење центра Ужица. План је да читава главна градска улица Димитрија Туцовића у наредних неколико година добије нови изглед.
Највећи процват у архитектонском и урбанистичком смислу, Ужице је доживело 50-тих и почетком 60-тих година прошлог века. Стручна јавност то високо вреднује, јер је Ужице у веома специфичном географском подручју, између осталог добило као амбијенталну целину Трг партизана, који је побрао бројне награде за свој изглед.
-Захваљујући Слободану Пенезићу Крцуну, Рајку Јечменици и другим челним људима града, ангажовани су најбољи стручњаци тог времена у Југославији, јер је Ужице то могло да приушти. Град је тада добио урбанистичка решења која су награђивана у свету. Мој субјективни осећај је да од друге половине 80-тих година имамо рупу, у тој области. Објективно, то је последица сложених и тешких друштвених околности, немаштине, ратова и свих дешавања, што је резултирало деценијском неправдом према центру града. Све претходне власти пажњу су обраћале на рубне делове града, док је центар, који треба да буде најрепрезентативнији, остао у запећку. До прошле године центар града је имао непромењен изглед, стекао се утисак да је Ужице стало у времену и да је засутављен урбанистички развој. Поучени добрим примерима оних који су пре нас радили, ми смо пре две године ступили у контакт са двојицом стручњака, озбиљним ауторитетима у области архитектуре. То су професори Бранислав Митровић и Владимир Лојаница, који су постали наши консултанти и пратнери града Ужица у развоју одређених целина у граду. Ми смо се водили чињеницом да је центар слика града, којом ми излазимо пред домаћу јавност, госте, којом се ствара имиџ града. Ако погледате и Београд, и тамо рубна подручја града нису ништа боље уређена од ужичких. Зато је уређење центра града последњу деценију дало резултате, па Београд личи на праву европску престоницу, – каже заменик градоначелника Ужица Немања Нешић.
Нешић подсећа да је прошле године кроз конкурс „Градови у фокусу“, реконструисан плато испред Градске куће. Тада су, како каже, били у дилеми, да ли да то буде амбициознији подухват или да се то учини скромнијим решењима.
-То је класично питање, да ли ћемо радити бехатон или гранит. Ми смо преломили и надам се да је то добро решење за центар Ужица. Ако је исти камен испред наше градске куће и у Београду у Кнез Михајловој, онда је то за мене понос. Било је доста полемике у јавности, али ако би смо се само фокусирали на решавање акутних проблема, само би смо се вртели у круг, никад се не би померали са основног нивоа. Ипак, мислим да су и они који су били критични према тој идеји, схватили да је Склавков плато парадигма нашег концепта који желимо да радимо у наредном периоду. Ове године ћемо озбиљно наставити са тим радовима и циљ је да у наредних неколико година озбиљно изменимо изглед центра града. Такође, прошле године смо кренули скромније, а ове године нешто озбиљније са реконструкцијом фасада. Велики је број зграда изграђених 70-тих година, којима је време да се обнове,– каже Нешић и додаје да су за све те намене ове године опредељна 54 милиона динара, али се очекују и средства са конкурса.
Ужице је град који је наставио концепцију регулационог планирања из 1863. године, када је имао таква документа, израдом Генералног плана. Само три града у Србији, међу којима је и Ужице, имају израђену „Стратегију интегралног урбаног развоја централне градске зоне“, која је важна због инвестирања и фондова ка којима може да се аплицира.
-Ове године од Планске документације урађени су планови Слободне зоне у Севојну, који омогућавају граду да се инвестира на две велике локације и решење проблема који имају Ваљаоница бакра и Импол Севал, као и дефинисање просторних целина у оквиру самог Севојна улаза и излаза из ове градске општне. Добили смо услове „Путева“ за изградњу два кружна тока, која ће омогућити несметано кретање тешких теретних возила, али и повезивање насеља Рујевац, које није имало омогућен ни колски ни пешачки саобраћај. Затим, ту је и решење проблема изласка на магистралу код Бојовића воденице, али и решење проблема паркирања и стављање у функцију велике парцеле преко пута фабрике Импол Севал, објашњава Ружа Пенезић, координатор за урбанизам и развој ЈП „Ужице развој“.
Тренутно се ради на изради Плана детаљне регулације за „Турист“, наставак пројекта „Ужице центар“ који подразумева део Забучја и централну градску зону. Ускоро ће бити расписан и конкурс за инфраструктурни мост. Реч је од делу поред моста „Александар“ ка Аутобуској станици, због захтева ЈКП.
„Градска топлана“, за изградњу новог топловода, у склопу будуће котларнице код Железничке станице.
-Урађен је пројекат за израду тротоара од Робне куће Београд ка Зеленој пијаци, а иста пројектна документација ради се за супротни правац од Робне куће ка малом тргу. Тротоари ће бити исти као и плато испред Градске куће, реч је о истом материјалу – граниту. На тај начин добијамо повезану целину. Водиће се рачуна и о урбаном мобилијару, како би се унифицирали неки детаљи, о којима се раније није водило рачуна. Мали парк је једна од целина која ће добити нови изглед. Озбиљно се води рачуна о његовом изгледу, јер парк има велики број корисника, али је циљ да остане доста зеленила у самом центру града. План је изградња модерне фонтане, али и другачија концепција пешачкохжг кретања кроз тај простор, – каже Ружа Пенезић.
Реконструкција тротоара дуж улице Димитрија Туцовића, почеће у наредних месец дана. Вредност радова је 21 милион динара, а део средстава је обезбеђен преко Министарства привреде. Најнижу понуду за извођење радова на тендеру је понудило ужичко предузеће „Јединство“, каже Никола Максимовић, директор ЈП „Ужице развој“. Он подсећа да се у склопу урбаног уређења центра града ради и на промени раскрсница на градским саобраћајницама.
-Након изградње кружног тока код Ватрогасног дома, ради се студија будућих кружних токова. Поред мини кружног тока код Јавне гараже, такође, у току је израда идејног пројекта за кружни ток код Народног музеја, али и на неколико раскрсница у Омладинској улици. Ради се План детаљне регулације улице Страхињића бана, који ће омогућити проширење те саобраћајнице и изградњу кружног тока, што би утицало на бољу саобраћајну и инфраструктурну комуникацију, – каже Максимовић.
У оквиру урбанистичког уређења центра града, планирано је обнављање и аутобуских стајалишта, за шта је у току је израда идејног пројекта.
